Piše: Slobodan Martinović
Zašto ne bih popio kafu sa Bakijem Anđelkovićem i Vukom Draškovićem
Naslov je dugačak i možda nepovezan, odnosi se na odgovornost u politici. Tema je 9. mart.
Ne mogu popiti kafu sa Bakijem Anđelkovićem jer je bio deo SPS-mašinerije koja je ugrozila mnoge živote, među kojima i moj. Pripadao je matrici devedesetih koje će ostati upamćena kao srpska sramota. Ratovi, inflacija, šverc, nezaposlenost. Dok je Baki uživao u SPS-u ja sam bio nezaposlen sa fakultetom, to mi odredilo i obeležilo život. Zato ne mogu da oprostim ni da zaboravim. Da je Baki odgovarao za nakaradnu politiku, oprostio bih ali ovako ne mogu. Isto kao ni Borisu Tadiću, što se sporazumno dogovorio sa Dačićem, koji sada opet traži podršku. Šipak Borise Tadiću, tebi i svim demokratama koji su se okoristili za vreme provedeno u politici. Živite i dan danas na Đinđićevom delu, trutovi jedni.
Ne mogu popiti kafu sa Vukom Draškovićem jer je licemer. Bio je Vuk kralj trgova a sada je postao saradnik UDBE, iste one koja ga je godinama satirala. Kako Vuče vidiš EU i NATO a ne vidiš nepravdu i nejednakost u Srbiji. Da je jedan čovek privatizovao državu. Protiv si saradnje sa Rusijom a tvoja Dana prima apanažu od Gazproma. Upropastio si srpsku građansku desnicu jer si pravio glupe kompromise i gledao ličnu korist.