Piše: Slobodan Martinović
Iluzivna stvarnost
Ništa u Srbiji nije više iznenađenje, pa ni izlazak udruženja 1 od 5 miliona na izbore. Tu treba razlikovati i odvojiti naziv protesta od registrovanog udruženja. Oni nemaju isti značaj. To što je neko zloupotrebio naziv i prisvojio ga za sebe, ništa novo kod nas. Jedino me zanima, ko je toj starijoj omladini dao novac za izbore.
Energija protesta je postojala, samo je sve trebalo pravilno administrirati i postaviti ispravne ciljeve. Ništa od toga nije urađeno. Svi oni koji su se utrkivali da organizuju proteste, biraju govornike, iza kulisa dogovaraju, sve su radili da bi oni bili glavni.Tako da imamo lidere opozicije bez organizacija, javne ličnosti koje znaju da izbore treba bojkotovati, omladinu koja izlazi na izbore, itd.
Građani bi ubuduće trebali cenovnik usluga da ispostave pokretima i političkim partijama koje žele da budu vlast. Od uloge šeteća, sa transparentom i bez, lepljenje plakata, davanja potpisa, itd. Pošto je izgleda nemoguće u Srbiji da neko stvarno zna i želi da radi za opšte dobro.
