Pojas Presvete Bogorodice i pravo na ličnu veru
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subejktini mislilac)
U poplavi svakodnevnih političkih i društvenih tema, našlo se mesta i za negativne komentare pojedinih građanističkih krugova na činjenicu da su hiljade ljudi danima čekale u redu kako bi se poklonile relikviji Pojasa Presvete Bogorodice.
Možemo se slagati ili ne slagati sa religijskim uverenjima drugih ljudi. Možemo biti vernici, agnostici ili ateisti. Međutim, postoji granica koju bi svi trebalo da poštujemo – pravo pojedinca na njegov lični odnos sa Bogom.
Biblija nije politički koncept niti ideološki manifest. Vera nije teorija, već iskustvo i događaj u životu čoveka. Odnos između Boga i pojedinca pripada najintimnijem prostoru ljudske slobode. Upravo oni koji se najglasnije pozivaju na ljudska prava i slobode trebalo bi prvi da poštuju tu privatnost.
Biti religiozan ne znači nužno slagati se sa svim stavovima verske zajednice kojoj pripadate. Lično, u mnogim stvarima se ne slažem sa svojom verskom zajednicom. Ipak, moja vera i moj odnos sa Bogom nisu predmet političkog ili ideološkog vrednovanja.
Bio sam ispred Hrama i čekao da se poklonim relikviji Pojasa Presvete Bogorodice. To je bila moja lična odluka i moja lična stvar. Ne ugrožava nikoga i ne traži ničije odobrenje.
Zato se postavlja pitanje: da li je svako ko veruje u Boga unapred proglašen nazadnim, radikalnim ili nedovoljno modernim? Ako govorimo o slobodi, onda ona mora važiti za sve – i za one koji veruju i za one koji ne veruju.
U društvu u kojem su mnogima oduzeti sigurnost, dostojanstvo i poverenje u institucije, nije dobro ljudima oduzimati i pravo na veru. Poštovanje različitosti podrazumeva i poštovanje tuđeg duhovnog izbora, čak i kada ga ne delimo.
Pojas Presvete Bogorodice i pravo na ličnu veru