Srbija bez podrške velikih sila – priznanje bez odgovornosti
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Izjava predsednika Aleksandra Vučića da Srbija danas nema podršku nijedne velike sile u svetu predstavlja redak trenutak iskrenosti u političkom narativu koji se godinama gradio na iluziji „balansiranja“, „četiri stuba spoljne politike“ i navodne geopolitičke veštine. Međutim, problem nije u samom priznanju – problem je u onome što sledi nakon njega: ništa.
Kada sve upropasti, Vučić prizna. Kada prizna, nastavi dalje kao da se ništa nije dogodilo. Bez političke odgovornosti, bez promene politike, bez preispitivanja odluka koje su do tog stanja dovele. Priznanje ne vodi korekciji kursa, već služi kao kratkotrajni ventil za javnost, nakon čega se isti obrasci ponašanja nastavljaju.
Srbija bez podrške velikih sila nije posledica „svetske nepravde“, već dugogodišnje politike kontradikcija, nejasnih poruka i instrumentalizacije spoljne politike za unutrašnju propagandu. Država koja pokušava da bude istovremeno svima sve, na kraju ne postaje nikome ništa. U međunarodnim odnosima, za razliku od domaće politike, ne prolaze ni spinovi ni improvizacije.
Ono što dodatno zabrinjava jeste normalizacija političkog ponašanja koje bi u svakodnevnom životu bilo okarakterisano kao neodgovorno ili čak iracionalno. Erik From je u knjizi Bolesno društvo zapisao da bismo, kada bi „obični ljudi“ činili ono što čine ljudi na vlasti, takvo ponašanje bez dileme nazvali ludim. U politici, međutim, takvo ponašanje ne samo da se toleriše, već se predstavlja kao snaga, odlučnost i „državnički realizam“.
Ključno pitanje zato nije da li Srbija trenutno ima podršku velikih sila. Pitanje je da li ima jasnu, doslednu i odgovornu politiku. Bez nje, svaka nova izjava biće samo još jedno priznanje – bez posledica, ali sa sve težim posledicama po društvo.
Srbija bez podrške velikih sila – priznanje bez odgovornosti