Zašto smeta srpska kultura, a ne srpska estrada?

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Dešavanja na „Danima srpske kulture“ u Splitu i Zagrebu pokazala su još jednom paradoks koji traje decenijama – kada se srpska kultura predstavi u svom autentičnom, umetničkom i misaonom obliku, ona izaziva nelagodu, otpor i neretko otvoreno neprijateljstvo. Međutim, kada je reč o estradi, sve postaje dozvoljeno – hale se pune, arene gore, a publika zajedno peva hitove koji ne poznaju granice. Srpska estrada je u Hrvatskoj, čini se, dobrodošla. Srpska kultura – nikada.

Ta razlika otkriva mnogo dublji problem od puke „netrpeljivosti“. Estrada je zabava, lak način da se emocija ispolji bez razmišljanja. Ona ne postavlja pitanja o identitetu, prošlosti, krivici ili odgovornosti. Kultura, s druge strane, jeste opasna upravo zato što postavlja pitanja. Ona traži suočavanje, razumevanje i dijalog. Kada umetnost – bilo pozorišna predstava, izložba, književno veče ili koncert ozbiljne muzike – pokušava da poveže, otvori prostor za razgovor i prepoznavanje, postaje pretnja onima koji žive od granica, od podele i od straha.

Kada vidimo da srpski pevači pune dvorane u Hrvatskoj, dok umetnici nailaze na barijere i zabrane, jasno je da problem nije u poreklu, već u poruci. Estrada ne remeti poredak, ona ga hrani. Kultura ga dovodi u pitanje.

I zato su „Dani srpske kulture“ postali test za društvo u celini – koliko smo sposobni da razlikujemo umetnost od politike, ljudskost od predrasuda, dijalog od populizma.

Posle Crvene zvezde, u bivšoj Jugoslaviji navijao sam za Hajduk. Dva kluba slične harizme, slične istorije i navijačke strasti. Možda baš zato danas postavljam isto pitanje: zašto Splićanima ne smetaju pesme, ali smetaju slike? Zašto ih ne uznemirava glas sa bine, ali ih uznemiri glas umetnosti?

Zašto smeta srpska kultura, a ne srpska estrada?