Zgrožen sam sečom drvoreda u Prijepolju

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Zgrožen sam. Ne samo zbog toga što su posečena stabla u mom rodnom Prijepolju, već zbog tišine koja je usledila. Drvoredi nisu samo ukras — oni su pamćenje grada, svedoci naših šetnji, senka pod kojom su rasle generacije. A sada ih više nema. Zašto?

Da li je ovo osveta vlasti jer su građani samoinicijativno popravili ogradu u blizini? Ili je u pitanju još jedan hir lokalne samovolje, bez ikakvog objašnjenja? Zdrav razum ovde više ne pomaže. U Prijepolju, izgleda, ništa više nije sveto.

Zašto Prijepoljci ćute? Zašto nema otpora? Zato što je ovo možda jedina opština u Srbiji gde su svi u vlasti. Gde opozicija postoji samo na papiru. Gde čuveni doktor Bato Sadović, samozvani čovek „integriteta i digniteta“, podržava svaku odluku vlasti, pa i kada se ruši ono što je Prijepolje činilo Prijepoljem.

A predsednik opštine? Doveden, obučen, postavljen. Vode ga kao mečku po projektima koje otvara Krsto Janjušević, komesar za zapadnu Srbiju. Pribojac komanduje Prijepoljem, dok lokalni duh nestaje pod testerama i protokolima.

Gde su sada civilne organizacije? Gde je list Polimlje, gde je TV Forum, gde je FK Polimlje? Gde su svi ti portali koji znaju da pišu o svemu — osim o onome što boli?

Ovo nije samo seča drveća. Ovo je seča dostojanstva. I dokle god ćutimo, biće i dalje.

Zgrožen sam sečom drvoreda u Prijepolju