Piše: Slobodan Martinović
Moji klasni neprijatelji
Po definiciji „klasni neprijatelj je marksistička oznaka za političkog ili klasnog protivnika, ili određene grupe“.
Moj klasni neprijatelj su svi oni koji su odgovorni za politiku devedesetih, koji su upropastili život moje generacije.
Moj klasni neprijatelj je sadašnja vlast koja je posledica politike iz devedesetih godina.
Moj klasni neprijatelj je velika većina sadašnje opozicije, nisam ih birao. Oduzeli su prostor za moju borbu.
Moj klasni neprijatelj je šovinistička desnica u Srbiji koja negira genocid u Srebrenici.
Moj klasni neprijatelj su tajkuni koji su na pljački državne imovine, budžeta, postali bogati ljudi u Srbiji.
Moj klasni neprijatelj je jedna mala grupa u civilnom društvu koja ima monopol nad aktivizmom, projektima, grantovima.
Moj klasni neprijatelj je lažna elita od javnih ličnosti, kojima da ukineš jedan honorar bi plakala.
Moj klasni neprijatelj su i mediji, kao najmoćnije sredstvo, u rukama moćnika koji nas zaglupljuju svaki dan lažima, poluinformacijama.
Moj klasni neprijatelj su svi preletači iz političkih partija koji, kao hulje, opslužuju svaku vlast.
Moj klasni neprijatelj su svi oni koji seku šume, zagađuju vodu, vazduh, uništavaju zemljište.
Moj klasni neprijatelj su svi poslodavci koji svoje radnike tretiraju kao robove i jeftinu radnu snagu.
Moj klasni neprijatelj su svi oni koji otimaju tuđe misleći da ih niko ne vidi.
