Kada država izgubi osećaj za granicu
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Ubistvo koje se dogodilo u prisustvu načelnika beogradske policije, na javnom mestu, nije samo još jedna vest iz crne hronike. Ono simbolički pokazuje dubinu krize u kojoj se društvo nalazi. Kada nasilje postane moguće pred očima institucija koje bi morale da garantuju red i sigurnost, tada više nije reč samo o pojedinačnom incidentu, već o ozbiljnom poremećaju sistema.
U društvima u kojima moć traje predugo bez stvarne kontrole, često dolazi do opasne transformacije. Ljudi koji su nekada predstavljali „obične građane“ počinju da veruju da su iznad institucija, iznad zakona i iznad društva. Tada politika prestaje da bude javna služba, a postaje mehanizam očuvanja privilegija, bogatstva i uticaja.
Problem nije samo u jednom čoveku ili jednoj političkoj porodici. Problem nastaje kada se čitav sistem prilagodi logici lojalnosti umesto odgovornosti. Od mesnih zajednica, preko lokalnih struktura, pa do vrha države, stvara se mreža u kojoj su partijska poslušnost i interes važniji od stručnosti, morala i javnog dobra.
Zato se u društvu nagomilavaju bes, frustracija i osećaj poniženja. Građani počinju da osećaju da institucije više ne pripadaju njima, već uskom krugu ljudi povezanih političkom i ekonomskom moći. U takvim okolnostima zahtevi za dubokim promenama postaju prirodna posledica dugogodišnjeg urušavanja poverenja.
Ali ozbiljna promena ne može biti zasnovana samo na besu. Društvu nisu potrebni osveta i nova proizvodnja neprijatelja, već obnova institucija, odgovornosti i poverenja. Suština nije samo promena imena na vlasti, već promena političke kulture u kojoj niko neće biti nedodirljiv.
Jer nijedan režim ne pada samo zbog opozicije. Režimi padaju onda kada građani prestanu da veruju da sistem može da se popravi bez suštinske promene.
Kada država izgubi osećaj za granicu