Elektronski rat: dugme moći između hegemonije i autokratije
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Napad Sjedinjene Američke Države i Izrael na Iran pokazuje da savremeni rat više nije pitanje rovova i klasične mobilizacije. Kada kažem „elektronski rat“, ne mislim samo na sajber napade i gašenje mreža, već na rat u kojem se sve svodi na dugme. Na komandni centar, ekran, satelitsku vezu i pritisak prsta koji aktivira raketu. Nema vojske na frontu u tradicionalnom smislu, ali posledice su stvarne i razorne.
To je rat sa distance – tehnološki precizan, politički brutalan. Odluka se donosi daleko od mesta udara, ali teret posledica ostaje na običnim ljudima. U tom smislu, elektronika postaje produžena ruka geopolitike.
U svojoj suštini, ovaj sukob deluje kao sudar globalnog hegemonizma i autokratskog sistema. Najveća sila sveta demonstrira nadmoć i pravo da interveniše, dok s druge strane stoji režim koji decenijama vlada čvrstom rukom. Dolaskom Donald Trump na vlast, američka politika dobila je na ubrzanju i retorici sile. Stil koji podseća na kaubojski pristup – prvo potez, pa objašnjenje – dodatno je suzio prostor za diplomatiju.
Ali ni druga strana nije simbol slobode. Svet je pun autokrata koji izrabljuju sopstvene narode, guše kritiku i održavaju vlast kroz strah. U takvom rasporedu snaga teško je govoriti o jasnoj moralnoj vertikali. Ne zna se šta je gore: hegemonija koja veruje da svet može da se preuređuje pritiskom na dugme ili autokratija koja sopstvene građane drži kao taoce geopolitike.
Koncept „izabranog naroda“ u judaizmu označava da je Jevrejski narod pozvan da živi prema Božijim zapovestima i bude „svetlo narodima“, a ne da ima pravo da dominira drugim narodima ili vodi ratove. U svetlu napada Izraela i SAD na Iran, to znači da religijski izraz izabranosti ne daje nikakvu božansku ili moralnu dozvolu da se donose ratne odluke ili da se opravdava nasilje nad drugima, jer prava i obaveze države u savremenom svetu ne zavise od religijskih tumačenja već od međunarodnog prava i odgovornosti prema ljudima.
Međunarodno pravo deluje kao prazna forma. Pravila važe dok odgovaraju moćnima. Ko je jači – taj tlači. Savezništva su privremena, principi prilagodljivi interesima, a javnost zatrpana analizama vojnih komentatora koji hladno govore o „preciznosti“ i „strateškim dobicima“.
Iskustvo prethodnih ratova pokazuje da iz takvih sukoba retko nastane nešto dobro. Tehnologija je napredovala, ali politička mudrost nije. I dok lideri pritiskaju dugmad, narod – bez obzira na zastavu – ponovo plaća cenu.
Elektronski rat: dugme moći između hegemonije i autokratije