200 godina Matice srpske: između prosvetiteljstva i batinaša
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Dvesta godina Matice srpske nije samo jubilej jedne institucije. To je simbol trajanja ideje – da kultura, znanje, jezik i kritičko mišljenje čine temelj društva. Upravo zato je način na koji je obeležena ova godišnjica bolna ironija našeg vremena.
Na dan kada se slavi prosvetiteljstvo, studenti su ponovo prebijani. Ne metaforički. Ne politički. Fizički. Od batinaša.
U državi koja se poziva na „duhovnost“, „tradiciju“ i „nacionalne vrednosti“.
Postavlja se jednostavno pitanje: da li je to ta naprednjačka duhovnost i prosvetiteljstvo?
Politička struktura koja danas upravlja Srbijom – naprednjaci, socijalisti, duboko ukorenjeni u radikalskoj političkoj matrici – u sebi nosi obrasce koji su suprotni svemu što Matica srpska simbolizuje. Korupcija umesto etike. Nasilje umesto dijaloga. Šovinizam umesto univerzalnih vrednosti. Kontrola umesto slobode mišljenja.
Matica srpska je nastala kao prostor emancipacije, obrazovanja i kulture u vremenima kada država nije postojala ili je bila neprijateljska prema sopstvenim građanima. Danas, dvesta godina kasnije, država se ponovo ponaša kao neprijatelj – ovog puta prema studentima, mladima i svakome ko postavlja pitanja.
Ni zvižduci crkvenom velikodostojniku nisu bili incident, već poruka. Ne protiv vere, već protiv njene političke instrumentalizacije. Kada crkveni autoritet stane uz vlast koja proizvodi nasilje i nepravdu, on gubi moralno pravo da govori o miru, ljubavi i strpljenju. Zvižduk je bio izraz razočaranja, a ne mržnje.
Ovo nije „obojena“ ili „cvetna“ revolucija, kako vlast pokušava da predstavi. Ovo nije ni hir, ni modni trend, ni zavera.
Ovo je borba za goli život – za pravo da student ne bude prebijen, da građanin ne bude ponižen, da zakon važi jednako za sve. Borba protiv korupmirane i mafijaške vlasti koja je nasilje normalizovala, a istinu kriminalizovala.
U tom smislu, studenti koji su sinoć prebijani bliži su istinskom duhu Matice srpske nego svi govornici na svečanoj akademiji. Jer Matica nije protokol, bina i kamera. Matica je otpor neznanju, samovolji i strahu.
Ako išta dugujemo toj dvovekovnoj tradiciji, to nije ćutanje.
Dugujemo joj glas. Otpor. I istinu – makar bolela.
200 godina Matice srpske: između prosvetiteljstva i batinaša