Okruženi profesionalno proizvedenim dezinformacijama – i slepim tačkama zelene tranzicije
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
U vremenu kada klimatska kriza postaje sve vidljivija i hitnija, javni diskurs o energetici i ekologiji i dalje je snažno oblikovan dezinformacijama. Nemački novinar Christian Stöcker s pravom upozorava da nismo suočeni sa slučajnim netačnostima, već sa profesionalno organizovanim kampanjama dezinformisanja, koje potiču pre svega iz sektora fosilnih goriva. Njihov cilj je jasan: relativizovati klimatsku nauku, usporiti energetsku tranziciju i sačuvati postojeće ekonomske interese.
Ove kampanje funkcionišu kroz medije, društvene mreže i političke narative, stvarajući utisak da su obnovljivi izvori energije preskupi, neefikasni ili nepopularni. Tako se u javnosti potiskuju podaci o realnom rastu solarne i energije vetra, ali i o njihovom dugoročnom ekonomskom i klimatskom potencijalu.
Ipak, važno je ukazati i na ono što u ovakvim analizama često ostaje po strani. Stöcker se gotovo ne bavi negativnim uticajima pojedinih obnovljivih izvora energije na biodiverzitet i prostor, što predstavlja ozbiljnu slepu tačku u delu klimatskog diskursa. Kritika fosilnih dezinformacija ne sme voditi nekritičkom idealizovanju svake „zelene“ investicije.
Primeri su poznati i u Evropi i na Balkanu: male hidroelektrane su u brojnim slučajevima devastirale rečne ekosisteme i ugrozile lokalne zajednice; vetroparkovi otvaraju pitanja uticaja na ptice, slepe miševe i pejzaž; dok veliki solarni kompleksi često zauzimaju kvalitetno poljoprivredno zemljište i menjaju njegovu namenu. Ovi problemi nisu argument protiv energetske tranzicije, već protiv njenog lošeg planiranja.
Dodatnu težinu ovom pitanju daje i strateška procena britanske vlade „Nature Security Assessment“, u kojoj je gubitak biodiverziteta prvi put eksplicitno označen kao nacionalni bezbednosni rizik. Prema zaključcima parlamentarnog i obaveštajnog odbora Ujedinjenog Kraljevstva, kolaps ključnih ekosistema mogao bi se dogoditi već u narednih pet godina, sa ozbiljnim posledicama po bezbednost hrane, lance snabdevanja i ekonomsku stabilnost. Izveštaj upozorava i na šire posledice – rast geopolitičke nestabilnosti, jačanje organizovanog kriminala i povećane migracione pritiske. Analiza pokazuje kako degradacija prirode direktno utiče na vodu, zdravlje i globalne tokove robe, a slični rizici, prema nemačkom think-tanku Adelphi, verovatni su i u drugim evropskim državama, uključujući Nemačku. Time se biodiverzitet ne posmatra više samo kao ekološko, već kao strateško i bezbednosno pitanje, koje zahteva sistemski odgovor javnih politika.
Zato je ključno razlikovati cilj klimatske politike od načina njenog sprovođenja. Borba protiv dezinformacija mora ići ruku pod ruku sa otvorenom, poštenom raspravom o biodiverzitetu, prostornom planiranju i učešću lokalnih zajednica. Samo tako energetska tranzicija može biti istinski održiva – ekološki, društveno i politički.
Okruženi profesionalno proizvedenim dezinformacijama – i slepim tačkama zelene tranzicije