Kada protest postane isključenje: poruka subotičkih studenata
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Subotički studenti su se po drugi put oglasili saopštenjima koja ne zbunjuju samo građane, već dovode u pitanje samu suštinu protesta i borbe za pravdu. Prvo, zahtev da se ukinu svi zborovi građana u Subotici. Drugo, poziv građanima da ne učestvuju u protestu podrške pravosuđu povodom paljenja automobila subotičkoj tužiteljki, uz obrazloženje da su to „zaposleni u pravosuđu tražili“.
Ako se ovakav pristup nastavi, studenti rizikuju da postanu negacija onoga zbog čega su protesti uopšte nastali.
Protesti nisu privatno vlasništvo nijedne grupe. Oni postoje da bi se građani izbrojali za pravdu, a ne da bi im se govorilo kada, gde i da li uopšte smeju da izraze solidarnost. Paljenje automobila tužiteljki nije unutrašnje pitanje jedne profesije, već otvoreni napad na vladavinu prava i poruka da službenici ne smeju da rade svoj posao. U takvim okolnostima, podrška građana je ne samo legitimna, već i neophodna.
Opasno je kada bilo ko — pa i studenti — počne da se ponaša kao da je jedini kvalifikovan da određuje granice protesta. U tom trenutku se briše razlika između onih koji se bore protiv autoritarnosti i onih koji je praktikuju. Ako neko sebi daje pravo da odlučuje ko sme da protestuje, a ko ne, to više nije borba za pravdu, već klizanje ka istoj logici vlasti protiv koje se protestuje.
Ovo nije samo studentska borba. Ovo nije borba jedne profesije. Ovo je borba svih građana Srbije.
Lično, protiv ovog režima borim se više od 30 godina. Ako su studenti preuzeli odgovornost da budu vidljivi glas otpora, onda imaju i obavezu da taj otpor ne pretvore u mehanizam isključenja građanskog aktivizma. Najnormalnija stvar na svetu bila je da građani dođu na protest i podrže tužiteljku kojoj je zapaljen automobil.
Bez građana — protest gubi smisao.
Bez solidarnosti — pravda ostaje sama.
Kada protest postane isključenje: poruka subotičkih studenata