Blog Argument
Maj: između pobede, parade i poruke
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Maj je mesec sećanja. U njemu svet, podeljen u vremenu i ideologijama, obeležava pobedu nad fašizmom i istovremeno svedoči novim manifestacijama sile. Dok 9. maj u zapadnoj Evropi označava Dan pobede nad fašizmom, dan kada je nacistička Nemačka kapitulirala, 9. maj u Rusiji prerasta u paradu moći, simbol imperijalnog kontinuiteta i istorijske selektivnosti.
U Briselu se 9. maja slavi Dan Evrope – sećanje na Šumanovu deklaraciju i početak evropskog projekta mira i jedinstva. U Moskvi, isti datum obeležava se vojnim defileom, raketama i nacionalističkom retorikom. Dve Evrope, dva pogleda na prošlost, i dve projekcije budućnosti. A između njih — države poput Srbije, koje i dalje pokušavaju da balansiraju između vrednosti i interesa.
Ove godine, poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, upravo na Dan pobede, izazvala je novu lavinu pitanja: da li je to znak političkog svrstavanja ili diplomatska rutina? U trenutku kada Evropa insistira na sankcijama, a ruska vojska paradira Crvenim trgom, Vučićev gest nosi težinu simbolike. Srbija, istorijski povezana sa antifašizmom, sada se nalazi na raskršću istorijskih interpretacija i realpolitičkih pritisaka.
Dok se u Evropi polemiše o vrednostima, u svetu bukte stari sukobi. Novi ratni okršaji između Indije i Pakistana, dve nuklearne sile, podsećaju da svet ne može da diše u miru, čak ni kad ćuti o sukobima izvan sopstvenih granica. To nije samo regionalni problem – to je simptom globalne ravnodušnosti prema ratovima koji nemaju „pravi medijski trenutak“.
U međuvremenu, Vatikan dobija novog papu. U eri rastuće mržnje, polarizacije i rata, izbor poglavara Katoličke crkve nosi tiho pitanje: može li još neko uopšte da bude moralni autoritet? Da li svet više uopšte sluša glasove koji ne govore iz rovova?
Putin, sa svojom paradom, šalje poruku da je prošlost korisna kada opravdava sadašnjost. Evropa, sa svojim sve tišim proslavama, pokušava da uveri samu sebe da je naučila lekcije. A mi, negde između, još pokušavamo da odlučimo šta zaista znači pobeda nad fašizmom — da li je to istorijska činjenica, moralni kompas ili povod za novu ideološku borbu?
Maj je mesec sećanja, ali i ogledalo sadašnjosti. Neki slave zajedništvo, drugi demonstriraju silu. Neki gledaju u prošlost da bi se setili šta ne sme da se ponovi, dok drugi prošlost koriste da opravdaju sve što se ponavlja.
U tom svetu podeljenih istina, možda je najvažnije pitanje — koju istinu biramo da verujemo, i s kim biramo da je delimo.
