Koliko košta lažni razvoj

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

U četvrtak, 12. marta, u prostorijama Inspirahub-a, održana je projekcija dokumentarnog filma “Cena rasta”, u organizaciji Rendžera istočne Srbije. Film jasno pokazuje koliko globalni model destruktivnog razvoja utiče na prirodu i živote ljudi – i koliko je njegov stvarni trošak nevidljiv za one koji ga pokreću.

Cena rasta dokumentuje uništavanje biodiverziteta i posledice koje proizilaze iz lažnog razvoja: migracije, bolesti, nasilje i smrt. Primer iz Norveške pokazuje kako autohtoni narodi bivaju proterivani zbog gradnje vetroparkova, čija se energija koristi za naftne platforme koje pogoršavaju klimatske promene. Slična dinamika se pojavljuje i u Homolju, gde firma Dundee planira projekte koji ugrožavaju lokalnu prirodu i zajednice.

Ovo nije samo lokalni problem. U Italiji, klimatske promene primoravaju fabrike da zatvaraju pogone, a radnici preusmeravaju proizvodnju, postaju akcionari i stvaraju stambene zadruge – pokazujući da održivi i solidarni modeli mogu da zamene destruktivni razvoj. Slično je i u Sudanu, gde ljudi, svesni da je njihova zemlja najlepše mesto za život, bivaju raseljavani zbog eksploatacije rudnih bogatstava. Rezultat su ratovi, migracije i izbeglištvo.

Manje od 1% globalnog stanovništva donosi odluke koje direktno utiču na životnu sredinu, dok većina ljudi snosi posledice. Lažni razvoj često proizvodi profit za pojedince ili korporacije, dok zajednice gube zemlju, resurse i sigurnost.

Rendžeri istočne Srbije pokreću turneju po gradovima – večeri posvećene Homolju i zajedničkoj borbi protiv štetnih rudarskih i drugih projekata. Fokus je na zajedničkim modelima održivosti, solidarnosti i zaštite prirode.

Ovaj film i turneja nas podsećaju da razvoj nije samo ekonomski rast. Ako ne brinemo o prirodi, ljudima i zajednicama, cena koju plaćamo nije broj na računu – ona je u izgubljenim životima, raseljenim ljudima i uništenoj planeti.

Koliko košta lažni razvoj