Dvadeset godina čekanja: Otvaranje subotičkog pozorišta između kulture i politike
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Posle gotovo dve decenije čekanja, Subotica je konačno dobila obnovljeno Narodno pozorište. Projekat koji je započet sredinom 2000-ih godina završava se nakon dugog niza političkih odluka, promena vlasti i višestrukog povećanja troškova.
Prema javno dostupnim podacima i odgovorima koje je Gradska uprava Subotice dostavila redakciji VOICE-a, ukupni troškovi izgradnje i rekonstrukcije pozorišta premašili su 27 miliona evra. Ipak, put do današnjeg zdanja bio je obeležen dubokim podelama u javnosti.
Stara zgrada pozorišta, jedan od simbola grada, najvećim delom je srušena u leto 2007. godine. Od originalne građevine sačuvano je svega šest stubova, koji danas stoje kao arhitektonski podsetnik na nekadašnji teatar.
Rušenje nije prošlo bez otpora. Oko 5.000 građana Subotice potpisalo je peticiju protiv rušenja stare zgrade pozorišta, upozoravajući da grad gubi važan deo svog kulturnog i istorijskog identiteta.
Godinama kasnije, politički akteri iz tog perioda različito objašnjavaju odluku o rušenju. Tadašnji gradonačelnik Subotice Geza Kučera ocenio je da je rušenje pozorišta bilo „stranačko opredeljenje“. Sa druge strane, tadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je za VOICE da je Savez vojvođanskih Mađara u tom periodu bio dominantna politička snaga u Subotici i da je Demokratska stranka, kao koalicioni partner, ispunjavala zahtev lokalne samouprave.
Tako je odluka o sudbini jedne kulturne institucije postala deo političke dinamike i odnosa moći između stranaka.
Otvaranje obnovljenog pozorišta održano je uz prisustvo najviših državnih zvaničnika. Ceremoniji su prisustvovali ministar kulture Nikola Selaković i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.
Prva predstava bila je kultni komad Sabirni centar. Međutim, pažnju dela javnosti privukla je činjenica da su predstavu u velikoj meri pratili predstavnici vlasti i političke elite, dok je šira javnost ostala po strani.
Simbolika tog trenutka možda govori više od same ceremonije. Pozorište, koje bi po svojoj prirodi trebalo da bude prostor susreta građana, umetnosti i javne debate, otvoreno je u atmosferi u kojoj se politička klasa često čini udaljenom od građana.
Dvadeset godina nakon početka rekonstrukcije, Subotica je dobila novo pozorište. Ipak, ostaje pitanje da li će ono biti samo monumentalna zgrada podignuta uz velike troškove, ili će zaista postati mesto susreta grada, njegovih umetnika i građana.
Jer pozorišta se ne grade samo od betona, stubova i miliona evra. Ona se grade od poverenja javnosti i osećaja da su deo zajedničkog prostora jednog grada.
Dvadeset godina čekanja: Otvaranje subotičkog pozorišta između kulture i politike