Konsolidacija bez legitimiteta i nekonsolidovana alternativa
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Presek stanja u društvu otkriva duboki paradoks: vlast je visoko konsolidovana u moći, ali gotovo potpuno nekonsolidovana u legitimitetu. Ona ne upravlja kroz institucije, već kroz silu, zastrašivanje, pritiske i „ručni rad“ – improvizovane odluke, lične intervencije i potpunu kontrolu procesa. Koliko dugo takav model može da traje, ostaje otvoreno pitanje, ali je izvesno da proizvodi strah i apatiju, a ne stabilnost.
Sa druge strane, društvo koje želi promenu ostaje razbijeno. Gotovo svi akteri koji žele smenu ove vlasti deluju u zatvorenim grupama, bez volje ili sposobnosti za saradnju. Najviše imamo analitičara – ali bez odgovornosti. Javnim prostorom dominiraju komentari, tumačenja i „hladne analize“, bez ikakvog preuzimanja rizika, stava ili političke posledice. Analiza je postala alibi za pasivnost.
Studenti su u tom kontekstu izuzetak. Oni su pokrenuli novu energiju i uživaju najveću podršku građana koji žele smenu vlasti. Ipak, njihova odluka da ne pregovaraju i ne povezuju se sa drugim društvenim grupama otvara ključno pitanje: da li je energija sama po sebi dovoljna bez političke i društvene artikulacije? Istorija retko daje potvrdan odgovor.
Istovremeno, društvo je raslojeno na esnafske borbe. Poljoprivrednici, advokati, prosvetni radnici, zdravstveni radnici – svi vode svoje bitke. U taj niz treba jasno dodati i pravosuđe, koje se sve češće ponaša kao zatvoren esnaf, a ne kao stub vladavine prava. Svaka od ovih borbi je opravdana, ali nijedna ne može biti dobijena dok se ne promeni politički okvir koji ih stalno proizvodi. Parcijalne pobede samo produžavaju sistem.
Posebno je opasna tvrdnja vlasti da su obrazovanje i zdravstvo „usluge“. To nisu tržišne kategorije, već temeljna javna dobra. Ako nisu dostupni svima i ako nisu besplatni, država prestaje da bude zajednica građana i postaje monopol nad osnovnim životnim šansama.
Bez konsolidacije oko minimuma zajedničkih vrednosti – slobode, pravde i dostupnih javnih dobara – promena ostaje tema za analizu, a ne politička realnost.
Konsolidacija bez legitimiteta i nekonsolidovana alternativa