Trampizam – putinizam: bratstvo sile i poniženje Evrope
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Evropa se danas nalazi između dva pritiska koji, iako dolaze sa različitih strana, imaju zajedničku logiku: trampizam i putinizam. To nisu samo politički stilovi, već ideologije moći koje odbacuju pravila, institucije i multilateralni poredak. Njihov susret nije slučajan – on je izraz sveta u kome se odluke ponovo donose silom, dogovorima velikih i ignorisanjem slabijih.
Dok Rusija vodi otvorenu agresiju protiv Ukrajine, praktično ratujući na tlu Evrope, Sjedinjene Američke Države pod Trampovim uticajem vode drugačiju, ali podjednako opasnu ofanzivu: carinama, pretnjama, teritorijalnim aspiracijama i otvorenim potkopavanjem savezništava. U oba slučaja, Evropska unija nije partner, već smetnja. Amerikanci, Rusi i Kinezi razgovaraju direktno – o energiji, bezbednosti, trgovini – dok se Evropa gura u ulogu posmatrača sopstvene sudbine.
Putinizam je brutalan i jasan: imperijalna sila, teritorijalno širenje, rat kao sredstvo politike. Trampizam je perfidniji, ali jednako razoran: razgradnja institucija iznutra, lična lojalnost umesto ustava, moć umesto prava. Tramp nije „incident“ američke demokratije – on je proizvod dugotrajnog procesa u kome su institucije slabile, nejednakost rasla, a politika se pretvarala u spektakl. Kada institucije ne štite građane, oni biraju „jakog čoveka“. Tako se demokratija sama odriče sebe.
Evropa se danas suočava sa dvostrukom invazijom: vojnom sa istoka i političko-ekonomskom sa zapada. Carine, ucene, pretnje povlačenjem bezbednosnih garancija i otvoreno osporavanje evropskog suvereniteta postaju nova normalnost. U tom kontekstu, iluzija da je EU „projekat mira“ bez potrebe za moći postaje opasna zabluda.
Ako Evropa ne izgradi sopstvenu političku, bezbednosnu i institucionalnu snagu, postaće teren na kome se dogovaraju drugi. Trampizam i putinizam nisu suprotnosti – oni su saveznici u razaranju poretka zasnovanog na pravilima. A pitanje više nije da li Evropa to vidi, već da li ima hrabrosti da se tome suprotstavi.
Evropa se zato mora otvoreno i bez iluzija suprotstaviti Trampu, Putinu i Siju ako misli da opstane kao politički subjekt, a ne kao geografski pojam. To suprotstavljanje neće biti bez cene. Ono podrazumeva odricanja, ekonomske udare, političke lomove, pa i spremnost na rat kao krajnju meru odbrane poretka zasnovanog na pravilima. Mir koji se kupuje popuštanjem agresiji nije mir, već odloženi poraz. Evropa mora izabrati: ili će braniti sebe – ili će drugi odlučivati umesto nje.
Trampizam – putinizam: bratstvo sile i poniženje Evrope