Studenti i žvakači sistema

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Dođe tako Dejan Ilić u studio: malo pohvali studente, malo ih disciplinuje, pa se seti opozicije – kako su, eto, studenti prema njoj nepravedni. Zatim kritikuje Demokratsku stranku jer iz pozicije „podrške studentima“ kritikuje drugu opoziciju. Sve uredno, sve izbalansirano, sve poznato. I sve besmisleno.

Ilić je jedan od omiljenih analitičara na N1 i Novoj S. Kao i još dvadesetak uvek istih komentatora koji se vrte u krug, deceniju i po, menjajući samo nijanse tona. Uvek su tu da objasne zašto nešto ne može, zašto nije zrelo, zašto treba sačekati, uključiti, uvažiti. Sistem se menja – ali oni ostaju.

Uveren sam da studenti treba da otkače sve – osim građana. I opoziciju, i analitičare, i poznate ličnosti, i profesionalne zabrinute tumače stvarnosti. Treba da idu sami, a da mi, građani, krenemo za njima. Pa šta Bog da.

Jer ova opozicija će, čim dođe stani-pani, moliti Vučića da im bude opozicija – samo da ostanu relevantni. A žvakači sistema će nastaviti da žvaću, uz uredno plaćene honorare, kao što su žvakali i do sada. Bez rizika, bez odgovornosti, bez posledica.

Lista treba da bude studentska. Od studenata. Ne „uz podršku“, ne „u saradnji“, ne „uvažavajući iskustvo“. Poznate ličnosti treba ljubazno zamoliti da se sklone. Nisu sposobne za ozbiljan politički rad, jer nikada nisu morale da snose cenu svojih stavova.

Šta treba? Lustracija. Poreklo imovine. Pravda na delu. Ne deklarativno, nego stvarno.

I da, kao što sam rekao još na početku protesta: deo puta dalje morate sami. Mi smo zabagovane generacije. Borili smo se koliko smo znali i mogli. To je to. Dalje – sa građanima. Bez tutorâ. Bez prevodilaca stvarnosti. Bez sistema koji stalno govori da ne može drugačije.

Može. Samo ne sa istima.

Studenti i žvakači sistema