Ubistvo Olivera Ivanovića: zločin koji i dalje traje
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Ubistvo Olivera Ivanovića nije samo nerešeno krivično delo. Ono je trajna politička činjenica koja opterećuje društvo, institucije i samu ideju pravde u Srbiji i na Kosovu. Godinama nakon tog januarskog jutra, ključno pitanje nije samo ko je pucao, već zašto sistem nije – i ne želi – da odgovori.
Ivanović je bio političar koji se nije uklapao. Govorio je tiše u vremenu vike, tražio je dijalog u prostoru podgrejanih strahova i odbijao da se svrsta u jednostavne narative „naših“ i „njihovih“. Upravo zbog toga postao je neugodan svedok vremena – čovek koji je znao previše, a nije pristajao na poslušnost.
Institucionalni odgovor na njegovo ubistvo pokazao je svu slabost, ali i selektivnu volju države. Istrage su se vodile paralelno, izjave su se nizale, optužnice pominjale, ali istina nikada nije dobila oblik presude. U međuvremenu, javnost je ostala bez odgovora, a porodica bez pravde.
Posebno je problematična atmosfera u kojoj se o ubistvu govori – ili ne govori. Ćutanje institucija, relativizacija u medijima i povremeno političko prebacivanje odgovornosti stvaraju utisak da je zaborav poželjan ishod. Ali zaborav nije neutralan: on je politička odluka.
Ubistvo Olivera Ivanovića ima i šire posledice. Ono šalje poruku da je moguće ukloniti političkog protivnika bez institucionalnih posledica, što razara poverenje u državu i obeshrabruje svaku drugačiju misao. U takvom okruženju, strah postaje sredstvo upravljanja, a tišina oblik preživljavanja.
Dok se ne utvrdi puna istina i odgovornost, ovo ubistvo ostaje otvorena rana. Ne samo za porodicu Ivanović, već i za društvo koje mora da odluči da li želi pravdu ili privid stabilnosti. Jer zločin bez kazne nije prošlost – to je poruka za budućnost.
Ubistvo Olivera Ivanovića: zločin koji i dalje traje